Davne 1981. godine ugostitelj Mihajlo Vukadinović otvara restoran "Rubin". Pre toga stasao je na način na koji su morali da odrastu mnogi iz njegove generacije. Još kao dečak počeo je da služi jednu imućnu porodicu u Župi Aleksandrovačkoj, polako je sticao i životna i zanatska saznanja i marljivo ih uklapao u mozaik života koji će i njega sačekati kad bude u punom zamahu.

Privilegiju da uči od legendarnog Ace Devetke posle  je slikovito opisivao kroz istinitu priču. Govorio je kako je svaki ispit morao da polaže više desetina puta, ali je doživeo dan kada mu je veliki učitelj rekao kako "pred njegovih četrdeset specijliteta velikani evropske gastronomije moraju da stanu mirno". Tog trenutka dobio je blagoslov da se osamostali i da se hvali kako je bio Acin đak.

Četiri decenije kasnije ovaj restoran je uveliko simbol porodičnog susreta, lepih druženja i - pogleda, koji posmatrača uvodi u lepotu Beograda i užitak kada se neko nađe iznad ovog njega.

Tražeći valjan opis uloge kafane u srpskom društvu, neprevaziđeni Momo Kapor je jednom ovu nacionalnu instituciju uporedio sa grčkim trgovima, agorama, na kojima su antički mudraci vodili bezbrojne mudračke debate.

Taman to je bio motiv koji je svojevremeno opredelio Mišu Vukadinovića da opredmeti i oplemeni jedno takvo mesto – kafanu Rubin, kako bi nastavila tu tradiciju.